Tog dana, svemirska raketa mačka Robina stigla je na Planet Ham. Mačak Robin odlučio je istražiti planet jer je čuo da je to planet pun hrane.
Stoga je spustio svoju raketu na površinu planeta. Bio je vrlo lijep – zelena trava, puno drveća, plavo nebo i bistri potoci i bare. I malo selo nedaleko. Kad se Robin približio, vidio je da je selo doista malo. Male kućice više su nalikovale dječjim igračkama nego kućama u kojima ljudi obično žive. Pitao se tko ondje živi?
“Pozdravljam stanovnike Planeta Ham! Ja sam astromačak Robin i tražim nešto dobro za jelo ovdje”, viknuo je cijelom selu.
Male kobasice iskotrljale su se iz kućica. Mačak je pohlepno oblizao usta i odmah počeo jesti kobasice. Čim su ga ostale kobasice ugledale, potrčale su svom kralju.
„Gospodine kralju, u selu je mačak i jede naše građane“, požali se jedna od kobasica. „Pogledajte, i mene je ugrizao. Ovdje.“
Kralj Njegovo Veličanstvo Slanina XV. namršti se.
„Pošaljite vojsku da ga uhvati!“, naredio je.
Dok je Robin jeo kobasice, vojska mesnih okruglica izašla je iz dvorca s vilicama i noževima.
„Mesne okruglice su mi najdraže od svega“, mačak je oblizao usta, skakao između vojnika i gutao jednu mesnu okruglicu za drugom.
Vojnici su bacili pribor za jelo i trčali prema kralju.
„Gospodine kralju, ta je mačka pojela veći dio vojske! Što ćemo učiniti?“, upitao je prestrašeni gospodin Kiseli Krastavac, koji je bio jedini kojeg mačka nije voljela i zbog toga se izvukao.
„Moramo napraviti ratnika kojeg neće pojesti. Požurite, trčimo u ostavu“, kralj Njegovo Veličanstvo Slanina XV.. popeo se stepenicama u prizemlje dvorca, u ostavu. Za njim su krenuli dvorjani.
Mačak Robin bio se prejeo do pucanja. Nikada nije vidio toliko dobre hrane koja bi mu išla ravno u usta. Volio je ovo mjesto. Legao je u hlad ispod drveta da se odmori nakon obroka. Ali što to tutnji? Kao da slon gazi ovuda.
Nije bio slon. Bio je to visoki ratnik koji na prvi pogled nije izgledao jestivo. Više je nalikovao robotu. Kako se približavao, Robin je znao da to nije robot. Ratnik je bio sastavljen od konzerva i približavao mu se tutnjajući.
Robin je skočio da ugrize neprijatelja, ali mu je zamalo izgubio zube. Što sad?! Bolje da brzo pobjegnem do rakete, pomisli Robin.
Mačak je potrčao do rakete, ali ups! Nije mogao proći kroz uska vrata. Trbuh mu je bio prevelik i prepun. Nije imao drugog izbora nego bježati od viteza od konzervi. Dok je Robin trčao amo-tamo, ubrzo je ostao bez daha, trbuh mu se spljoštio i opet je bio taman kako treba.
Potrčao je do rakete kako bi vidio može li proći kroz vrata. I da, ovaj put je Robin uspio ući unutra, upalio raketu i odletio s Planeta Hama. Limeni vitez ostao je nijemo gledati dok se raketa vinula u svemir.
„Uf“, rekao je Robin sam sebi. „To je bilo tijesno. Kraj prejedanja. I ponijet ću otvarač za konzerve jer je neku hranu teško jesti bez njega.“
