Jednom su u jezercu živjele žabe. Tamo ih je bilo jako puno, ništa im nije nedostajalo, pa im je postalo dosadno i počele su izmišljati kojekakve gluposti. Jednom su mislile da bi trebale imati kralja. Odmah su počele glasno graktati kako bi privukle pozornost boga Zeusa.
Zeus je čuo glasno graktanje, razmaknuo oblake i pogledao jezerce. Žabe su skakutale uokolo i glasno vikale u nebo.
“Što se ovdje događa? Zašto toliko graktate?” upita Zeus.
“Željele bismo imati svog kralja da nam vlada”, odgovorile su žabe.
Stoga je Zeus samo slegnuo ramenima i poslao im kralja. Bio je toliko velik da se, kad je udario o površinu jezerca, začuo zaglušujući pljusak. Žabe su se toliko uplašile da su se sakrile pod vodu.
Nekoliko dana jezerce je bio neobično tiho. Žabe su se sakrile pod vodu, bojeći se izaći. Tek nakon nekoliko dana jedna se žaba ohrabrila i izašla iz vode. Na površini je plutala velika klada.
“Naš kralj je stvarno velik”, graknula je.
Polako, jedna po jedna, dolazile su pogledati i radoznale žabe. Skočile su na trupac i pažljivo ga pregledavale. Zatim su počele skakati po njemu, udarati ga nogama i rugati mu se.
“Gospodine kralju, vi ste lijeni bucko”, hihotale su žabe.
Zeus je to vidio s neba i samo je odmahnuo glavom. Glupe žabe, ne znaju se ponašati, pomislio je, ali pustio ih je.
Tako su se žabe zabavljale nekoliko dana prije nego što im je klada dosadila. I počeše izgovarati svoje molitve i ponovno zazivati boga Zeusa.
Zeus je pogledao dolje u žabe, jako ljut što ga bude tako rano iz sna.
“Pa, što je opet? Zar ne možete reći svoje molbe svome kralju?” reče Zeus ljutito.
“Moćni Zeuse, naš kralj je beskoristan”, žalile su se žabe. “Užasno je lijen, ne radi ništa i ne donosi nikakve odluke. Osim toga, predobar je, nikoga ne kažnjava, zar bi ovo trebao biti kralj?”
“U redu, poslat ću vam drugog kralja”, odlučio je Zeus.
I što je obećao, to je i ispunio. Poslao je žabama rodu. Roda nije bio kralj kakvog su žabe zamišljale. Lovio ih je i pokušavao pojesti. Žabe nisu mogle od straha ni hodati kroz trsku. Posvuda je gladna roda čekala da ih uhvati u svoj kljun.
“Zeuse, Zeuse, kvak, kvak, pomozi nam!” ponovno povikaše žabe, ali Zeus se jako naljuti na njih.
Mislile su da je prvi kralj bio previše dobar i lijen, pa će sada imati lošeg kralja ako ne žele dobrog.
