Crvenkapica

Bila jednom jedna djevojčica koja je sa svojom majkom živjela vrlo blizu šume. Djevojčicu su zvali Crvenkapica zbog crvenog šešira koji joj je poklonila baka. Ovaj šešir joj se jako svidio i nosila ga je posvuda.

Majka joj je rekla da ne razgovara sa strancima i ona je učinila kako joj je rečeno. Kad god bi je poslali na neki zadatak, pazila bi da ne razgovara sa strancima.

Jednog dana, njezina baka je bila jako bolesna pa ju je majka poslala da baki, koja je živjela duboko u šumi, dostavi košaru voća i lijekova. Majka ju je uputila da ostane na stazi i da se kloni stranaca. Crvenkapica je požurila u šumu, pjevajući dok je šetala do bakine kuće. Na putu je gladni zločesti vuk ugledao Crvenkapicu i počeo sliniti. Vidio je svoj ručak.

Prišao joj je i Crvenkapica je zaboravila majčin naputak. Vuk je upitao kamo se tako žuri.

„Idem kod bake u šumu. Jako je bolesna i treba joj voće i lijek da bi joj bilo bolje“, odgovorila je Crvenkapica.

Zločesti se vuk naceri u sebi. Sada je imao dva ručka. Pojest će curicu i njenu baku. Crvenkapica nije znala za zli plan zločestog vuka.

Zli vuk je rekao Crvenkapici da sa sobom ponese i cvijeće za svoju baku. Rekao je da će se osjećati bolje zbog cvijeća.

Djevojčica je bila oduševljena i otrčala po cvijeće za baku. Vuk je odjurio i otišao do bakine kuće. Glumio je da je Crvenkapica.

Pokucao je na vrata i čekao odgovor.

“Tko je na vratima?” upitala je baka.

„Bako, ja sam, Crvenkapica“, odgovorio je vuk

“O, draga. Uđi. Skini zasun i uđi“, rekla je baka. Nije znala da je to zli vuk.

Zli vuk je ušao i otišao ravno u bakinu sobu. Ležala je na svom krevetu. Vuk je nasrnuo na nju i pojeo je.

Zli vuk je tada obukao bakinu odjeću i pretvarao se da je baka. Ušuškao se u bakin krevet i čekao Crvenkapicu.

Ubrzo nakon što je nabrala cvijeće, Crvenkapica je otrčala do bakine kuće. Vidjela je da su se vrata otvorila i pozvala je baku, ali nije bilo odgovora.

Zabrinula se za baku i žurno je utrčala unutra.

“Bako!”, dozivala je više puta, ali odgovora i dalje nije bilo.

Kad je stigla u bakinu sobu, vidjela je baku kako spava na krevetu. Baka je izgledala sasvim drugačije. Imala je velike uši, ogromne zube, ogromna stopala i ruke i bila je jako velika. Nije znala da je to zli vuk.

Odjednom je zli vuk skočio iz kreveta i pojeo je. Zločesti vuk više nije bio gladan. Odlučio je odrijemati nakon vrlo zasitnog ručka.

Ubrzo je pored bakine kuće prošao lovac. Jako je dobro poznavao baku i iznenadio se kad je vidio da su se vrata otvorila.

„Bako“, povikao je, ali nije bilo odgovora. Ušao je i popeo se u bakinu sobu. Bio je iznenađen kad je u bakinom krevetu ugledao zlog vuka kojeg je tražio.

Mora da je pojeo baku, pomislio je. Rasporio je zlog vuka i u vukovoj utrobi našao baku i Crvenkapicu.

Zli vuk se uplašio i pobjegao. Crvenkapica je baki dala voće i lijekove i one su bile sretne. Nitko nije znao što se dogodilo sa zlim vukom, ali nitko više nije čuo za njega.