Bio jednom jedan mali dječak koji je jako želio imati prijatelja. Ali nije htio običnog prijatelja! Njegov san je bio imati psića. Svaki dan nakon škole molio je mamu i tatu da mu kupe psića, ali bezuspješno. Ivica je bio nestašan dječak i nije htio učiti, pa su se njegovi roditelji bojali da se neće moći brinuti o psiću.
Jednoga dana nakon škole, dječak i njegovi roditelji sjedili su za stolom i večerali. Međutim, Ivica se i dalje nije mogao pomiriti s time da mu roditelji ne žele nabaviti ljubimca te je, kao i svaki dan, molio majku da mu dopusti da ima psića.
„Tek kad nam dokažeš da se možeš pobrinuti za njega! Moraš i svoju sobicu čuvati i zadaću raditi, a ne ide ti baš najbolje!”, ušutkala je mama dječaka. Ivica je tužno kimnuo i nastavio jesti rižoto. Međutim, znao je da neće tek tako odustati.
Nakon večere otišao je u svoju sobu, pošteno sve pospremio, napravio sve zadaće, čak se i pripremio za sutrašnji kontrolni iz matematike. „Ovo mora uspjeti!“ rekao je ponosno Ivica i veselo otrčao za majkom u dnevnu sobu. “Hajde, hajde! Dođi, vidi!” viknuo je Ivica na majku i odvukao je u svoju sobicu.
„Završio sam zadaću, učio sam i pospremio sam svoju sobicu!!“, rekao je ponosno Ivica u svojoj urednoj sobici. Mama je ponosno gledala u dječačića, bilo joj je drago što se sin trudi. Znala je da on neće tako lako odustati i rekla je: „Znaš, Ivica, imati psića je velika odgovornost, ali bit će mi drago ako nastaviš ovako učiti i čistiti. Imam ideju! Posudit ćemo psa Flokija od moje bake za vikend. Ako tata i ja vidimo da se možeš brinuti o njemu i da je pas čist, prošetan i nahranjen, razmislit ćemo možemo li ti kupiti takvog psa”, završila je mama.
Dječačić nije mogao vjerovati svojim ušima i sav uzbuđen grlio je mamu. Neka je vikend! Dokazat će im da može učiti i da će se dobro brinuti o psiću vikendom, mislio je Ivica u sebi.
Sljedećeg dana, dječak je dobio peticu na radu iz matematike! Dobio je čak i pohvale za svoje zadatke, nije imao niti jednu grešku! Mama je bila jako sretna zbog njegovog uspjeha, nadala se da će Ivica ustrajati.
Dani su prolazili, a vikend je bio sve bliže. Ivica nije mogao dočekati vikend i svaki dan je marljivo učio i žurio kući iz škole kako bi pomogao roditeljima sa kućanskim poslovima. Mora im dokazati da je odgovoran!
Napokon je Ivica dočekao vikend. Sunce se polako uvlačilo u dječačićevu sobu, ali on je već odavno bio budan. Pred njim je prekrasna subota! Ivica nije mogao dočekati avanturu s Flokijem! Utrčao je u dnevnu sobu sav uzbuđen. “Spreman sam! Možemo kod bake po Flokija!”, zavapio je dječačić. Ali Ivičin otac već je stajao u dnevnoj sobi s bakinim Flokijem u naručju. “Otišao sam po njega rano ujutro!” uzviknuo je tata dodajući mu uzicu. “Sada nam možeš dokazati možeš li se brinuti o psiću. Ako uspiješ, kupit ćemo ti psa”, rekao je tata. Dječačić je kimnuo i poveo Flokija u šetnju.
I kako je sve završilo? Hoće li se Ivica moći brinuti za psića Flokija? Hoće li uspjeti? Hoće li mu roditelji dopustiti da ima psića? Draga djeco, saznat ćemo u nastavku priče!
