Kako su Vili i Oli prespavali u šatoru

U jednom gradiću bila je lijepa vila. To je kuća koja je veća od ostalih i obično u njoj živi nekoliko obitelji. U ovoj vili živjela su dva dječaka sa svojim roditeljima. Oli i Vili. Bili su najbolji prijatelji. Vili je živio na prvom katu, a Oli u prizemlju. Svaki put kad bi Vili nekamo išao, skliznuo bi niz ogradu i sletio točno pred Olijeva vrata. Svugdje su išli zajedno. Zajedno su igrali igrice i zajedno smišljali ideje. Oko njihove vile bio je prekrasan vrt. Travnjak je bio potpuno mekan i imali su puno prostora za igru. Voljeli su se igrati u vrtu.

Jedne ljetne večeri nikako im se nije dalo ići kući. Stalno su nagovarali roditelje da im dopuste da ostanu vani i igraju se. Napokon je Viliju sinula ideja. “Stari, zašto ne bismo spavali vani? Podići ćemo šator i prenoćiti ovdje.” Olijeve su oči zasjale. Nije mogla postojati bolja ideja. Odmah su otišli pitati roditelje, a kad su im dopustili, krenuli su s pripremama. Postavili su šator. Stavili su madrace, jastuke i vreće za spavanje. I malu svjetiljku da vide jedan drugoga. Uzbuđeno su ušli u svoje vreće za spavanje i neko vrijeme razgovarali. Kao pravi dečki, pričali su jedan drugome nevjerojatne, avanturističke ali i prilično strašne priče. Ubrzo su im se oči počele zatvarati i odlučili su ići na spavanje.

Priče za laku noć - Kako su Vili i Oli prespavali u šatoru
Kako su Vili i Oli prespavali u šatoru

Skoro su zaspali kad ih je nešto uznemirilo. Kao da je netko prolazio kraj njihovog šatora. Vani je nešto šuštalo. Nisu se imali zbog čega brinuti: bili su u svom vrtu, a roditelji su im spavali u vili dolje niz cestu. Ali bili su uplašeni. “Čuješ li to, Vili? Što bi to moglo biti?” šapnuo je Oli. Vili je samo kimnuo glavom i slegnuo ramenima. Obojici dječaka trebalo je dosta vremena da skupe hrabrosti, ali su morali nešto učiniti. Polako su otkopčali šator. Tiho su ispružili glave i pokušali pogledati oko sebe. Odjednom ih je nešto liznulo po licu. Toliko su se zaprepastili da su skočili, udarili glavama jedan o drugog i pali jedan na drugog.

Otkrili su da ono što ih vani promatra nije duh, već susjedov pas. Poznavao je dječake i kada je vidio da su u šatoru i sami, došao ih je čuvati. Oli i Vili bili su jako sretni što je ondje. I premda se dječaci sigurno nisu bojali, pomisao na psa koji ih čuva pomogla im je da puno lakše spavaju.

4.7/5 - (62 votes)

2 komentara

  1. Prekrasne pričice koje pružaju mogućnost da ih nadogradimo detaljima vezanim uz osobnost naše djece, hvala

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa * (obavezno)